index  |  next>>

Sažetak

Hapšenje i predaja Slobodana Miloševića Međunarodnom krivičnom tribunalu za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije (ICTY) predstavljali su ključni trenutak u međunarodnoj pravdi. Bio je to događaj za koji su mnogi smatrali da se nikada neće dogoditi. Za sobom je povukao i velike nade i puno kontroverzi na Balkanu i šire. Miloševićeva smrt 11. marta 2006. godine bio je nesretan kraj «sudskog procesa veka».  Njom su žrtve užasnih zločina počinjenih na prostoru bivše Jugoslavije lišeni sudske presude nakon najopsežnijeg postupka koji se vodio posle tamošnjih sukoba. Osim toga, iako su četvorogodišnji postupak i Miloševićevo ponašanje u sudnici, koje je često bilo sračunato na efekat, već pokrenuli pitanja i zabrinutost u pogledu samog toka sudskog procesa, njegova smrt je izazvala kritike na račun efikasnosti i održivosti takvih sudskih procesa. Na kritike su mnogi gledali kao na korak nazad u postizanju pravde pred međunarodnim krivičnim sudom.

Iako su Miloševićeva smrt – i nepostojanje presude – žrtve lišili konačne presude, time se ne bi smelo umanjiti sve ono što je postignuto u tom postupku. Kao prvi postupak u kojem se pred Međunarodnim krivičnim sudom pojavio jedan bivši predsednik, suđenje Miloševiću označilo je kraj ere u kojoj je funkcija šefa države značila uživanje imuniteta od krivičnog gonjenja. Od tada su licu pravde privedeni i drugi bivši šefovi države, među njima Sadam Husein i Čarls Tejlor. Takođe, iako dug sudskih proces nije okončan donošenjem presude, informacije koje su predstavljene tokom suđenja bitne su same po sebi.

Human Rights Watch (Hjuman rajts voč) je pregledao deo dokaznog materijala koji je izveden u toku suđenja Miloševiću. Verujemo da ti dokazi treba da utiču na način na koji će buduće generacije shvatiti istoriju regiona i kako su se sukobi dogodili: s obzirom da nije uspostavljena nijedna komisija za istinu i pomirenje koja bi sagledala sve događaje u regionu, suđenje Miloševiću je bilo jedno od malobrojnih mesta na kojem su se prikupili dokazi o sukobima. Činjenica da je Milošević tokom unakrsnog ispitivanja imao priliku da ispita dokaze optužbe povećava njihovu vrednost kao istorijskog zapisa. Dokazi će takođe biti korisni i u toku drugih sudskih postupaka pred ICTY.

Sudski postupak u kojem su od Vlade Srbije traženi materijali koje je ona do tada skrivala otkrio je do tada nepoznate činjenice. Prateći suđenje koje je bilo otvoreno za javnost, upućeni svedoci-saradnici su se sami javljali i po prvi put su i neki drugi, novi materijali ugledali svetlo dana, među njima i video snimak na kome su prikazani pripadnici zloglasnih Škorpiona kako ubijaju muškarce, odrasle i mlade, iz Srebrenice. Prikazivanje video snimka je proizvelo veliku diskusiju u Srbiji, prisiljavajući građane da se suoče sa zločinima koje su do tada poricali.

Na širem planu, suđenje Miloševiću je bio prvi proces pred ICTY u kojem su izvedeni dokazi u vezi sa sva tri rata: u Hrvatskoj, Bosni i Hercegovini¹ i na Kosovu. Verovatno će to biti i jedino suđenje pred Tribunalom u kojem je detaljno sagledana uloga Beograda u Bosni i u Hrvatskoj. Iako se generalno pretpostavljalo da je Srbija pomagala srpske vojnike u sukobima u Hrvatskoj i u Bosni, veličina podrške i mehanizmi putem kojih je ona pružana nisu bili poznati sve do suđenja Miloševiću. Veći deo učešća Beograda u sukobima je namerno držan u tajnosti. 

Suđenje Miloševiću otvorilo je vrata tim državnim tajnama. Dokazi koji su izvedeni u toku postupka pokazali su kako je rat finansiran iz Beograda i Savezne Republike Jugoslavije; kako su obezbeđivani naoružanje i materijalna pomoć hrvatskim i bosanskim Srbima; te administrativne i kadrovske strukture uspostavljene u nameri da pomažu vojsci hrvatskih i vojsci bosanskih Srba. Ukratko, suđenje je pokazalo kako je Beograd omogućio da se rat dogodi. Kao što je jedan bivši visoki službenik Ujedinjenih nacija (UN) rekao u svome svedočenju,  «Oni (Srbi) su se gotovo u potpunosti oslanjali na podršku koju su dobijali iz Srbije, od oficirskog kadra, obaveštajnih podataka, plata, teškog naoružanja, protivvazdušnih aranžmana. Da je Beograd odlučio samo da znatnije ograniči tu podršku, mislim da bi opsada Sarajeva bila okončana, a mir bio uspostavljen nešto ranije, umesto što su se morali vojnim putem saterati u slabiju poziciju.» ²

Osim što je suđenje Miloševiću pomoglo da se odredi način na koji će buduće generacije ocenjivati ratove na Balkanu hiljadu devetsto devedesetih godina, te ulogu Srbije i SRJ u tim dešavanjima, ono nudi i važne lekcije iz procesnog prava za tako važne sudske postupke. Kao prvo suđenje šefu države na osnovu optužbi koje se odnose na tri sukoba koja su se desila gotovo u istoj deceniji, ono je predstavljalo do tada neviđeni izazov za ICTY. Utvrđivanje krivice visokog zvaničnika koji se nije nalazio fizički u blizini velikog broja mesta zločina i utvrđivanje lanca komandovanja pod okolnostima u kojima nije postojao zakonski autoritet vrlo je teško i zahteva puno vremena. Veličina predmeta uslovljavala je obim materijala koji su sudu trebali biti predstavljeni.

Kritičari načina na koji je suđenje vođeno fokusirali su se posebno na dva pitanja: na dužinu suđenja (posebno na širinu optužnice), i na mogućnost koja je data Miloševiću da sâm zastupa svoju odbranu. U drugom delu ovog izveštaja razmatrana su ova i druga proceduralna pitanja koja su uticala na sudskih postupak. Važno je da domaći i međunarodni sudovi i tužioci iz sudskog postupka protiv Miloševića izvuku lekcije u pogledu vođenja predmeta ubuduće. Na osnovu našeg istraživanja, Human Rights Watch veruje da, između ostalog, sledeće lekcije vredi uzeti u razmatranje:

• Optužbe navedene bilo u optužnici ili u nalogu za hapšenje treba da odražavaju najteže oblike zločina za koje se tvrdi da ih je optuženi počinio;

• Kada postoji dovoljna veza među zločinima, Human Rights Watch smatra da vođenje jedinstvenog postupka za seriju zločina koje je počinio optuženi koji je bio visoko rangiran u vlasti ima prednost, osim razloga pravosudne ekonomičnosti, i u smislu predstavljanja kompletne slike celokupne uloge osuđenog u činjenju kaznenih dela;

• Da bi krivično gonjenje u kompleksnim i teškim predmetima bilo efikasno, potreban je period pre suđenja kako bi se svi dokazi mogli staviti na uvid odbrani, svi dokazi optužbe preveli, kao i da bi i optužba i odbrana mogli da se pripreme u potpunosti.  Ako se radi o predmetu koji izaziva veliki publicitet i postoji pritisak javnosti da suđenje počne pre nego što je sve spremno za suđenje, sud treba da se odupre takvom pritisku i preduzme korake kako bi javnosti objasnio konačnu prednost i potrebu da suđenje ne počne pre nego što je sve spremno.

• Pravo optuženog da zastupa sâm svoju odbranu treba da podrazmeva uslove da je optuženi u stanju da ispuni ulogu zastupnika odbrane i da redovno prisustvuje svim saslušanjima.

• Kada optuženi zastupa svoju odbranu, imenovanje zastupnika odbrane koji ima ulogu prijatelja suda predstavlja adekvatan način na koji će se osigurati zaštita prava optuženog. U pravno i činjenično kompleksnim predmetima važno je da postoje advokati koji su u stanju da se brinu o tehničkim pitanjima koja optuženi koji sâm zastupa svoju odbranu možda nije u stanju da reši. Cilj ovoga je da se osigura pravično suđenje.

• Strategija tužilaštva mora osigurati da u toku suđenja optuženog koji je imao visoko rangiranu poziciju dokaz o kriminalnoj komandnoj strukturi dobije adekvatan fokus i resurse u toku suđenja, pri čemu će se balansirati potreba za izvođenjem dokaza prikupljenih na mestima izvršenja zločina. To će zahtevati teške odluke i precizno pripremljen predmet.

• Suđenja optuženima koji su bili nosioci visokih funkcija važna su zbog dokumentovanja događaja i stvaranja istorijske građe. Efikasno krivično gonjenje u takvom predmetu biće značajan faktor koji će odrediti kvalitet takve građe.

• Sve češće korišćenje pisanog materijala u svrhu dokazivanja predstavljalo je bitnu promenu koja je uvedena u toku suđenja Miloševiću. Kada se koristi izjava data u pisanoj formi umesto direktnog saslušanja, kopije treba da su pravovremeno stavljene na raspolaganje javnosti kako bi javnost bila u mogućnosti da prati izjavu svedoka.

• Određivanje striktnih rokova može biti stimulans za efikasno izvođenje dokaza i predstavlja pravično postupanje prema odbrani, a istovremeno omogućava napredovanje suđenja.

• Svi sudski organi trebaju da imaju na umu koliko je značajno da postupak pred sudom bude smislen zajednicama koje su najveće žrtve počinjenih zločina.

Home | About Us | News Releases | Publications | Info by Country | Global Issues | Campaigns | Community | Store | Film Festival | Search | Site Map | Contact Us | Press Contacts | Privacy Policy