<<previous  |  index  |  next>>

Uvod

Predaja Slobodana Miloševića Međunarodnom krivičnom tribunalu za ratne zločine počinjene na prostoru bivše Jugoslavije (ICTY) predstavljala je ključni trenutak za pravdu. Bio je to događaj za koji su mnogi smatrali da se nikada neće dogoditi.  Mogućnost da se Miloševiću, bivšem šefu države, sudi za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti dovela je do ogromnih  očekivanja. Njegovo suđenje ubrzo nakon toga takođe je proizvelo mnoge kontroverze u Srbiji iz koje Milošević dolazi, i šire.

Smrću Slobodana Miloševića 11. marta 2006. godine, nešto pre završetka postupka izvođenja dokaza odbrane, okončano je 'suđenje veka', a ogroman broj žrtava lišen je konačne presude koja je trebala da bude donesena u najsveobuhvatnijem suđenju u vezi s događanjima u regionu. Četvorogodišnji postupak i često dramatično ponašanje Miloševića u sudnici kako bi proizveo efekat izazivali su zabrinutost i pitanja u vezi sa tokom suđenja; njegova smrt, nakon velikih očekivanja stvorenih njegovim hapšenjem, izazvala je rundu kritika na račun efikasnosti i održivosti ovakvih suđenja.³ Mnogi su kritike videli kao korak unazad u ostvarivanju prava putem međunarodnog suda za ratne zločine.

Ono što se često previđa u toj argumentaciji u vezi sa vođenjem čitavog postupka je ogromna količina dokaznog materijala koji je izveden pred sudom, a koji je, u najmanju ruku bacio novo i važno svetlo na način vođenja oružanih sukoba. Human Rights Watch veruje da izvedeni dokazi treba da pomognu u oblikovanju pogleda sadašnjih i budućih generacija na ratove, posebno na ulogu koju je Srbija imala u svim ratovima. Suđenje Slobodanu Miloševiću takođe je utrlo put u tome što se Tribunal suočio sa pravnim i praktičnim pitanjima sa kojima se nijedan međunarodni sud nije susretao do tada.  Milošević je bio prvi bivši šef države kojem se sudilo za ratne zločine i povrede međunarodnog humanitarnog prava, što je samo po sebi važan presedan. Od tada su Sadam Husein i Čarls Tejlor, bivši predsjednik Liberije, takođe uhapšeni i suočili se sa optužbama za zločine koji su se dogodili pod njihovim budnim okom. Belgija je takođe izdala nalog za hapšenje Hisenea Habrea, bivšeg predsednika države Čad. Formiranjem Međunarodnog krivičnog tribunala nijedan vladin zvaničnik nije iznad zakona na osnovu svoje funkcije. Prošla su vremena kada je funkcija šefa države značila imunitet od krivičnog gonjenja.

Slediće još više suđenja koja će biti jednako važna, a oni koji su uključeni u te postupke mogu naučiti iz iskustva iz suđenja Miloševiću – i pozitivnog i negativnog. Prvostepeno veće u ovom predmetu suočilo se sa nekoliko novina, među kojima nije najmanje važna ona koja je zahtevala upravljanje Miloševićem koji je imao jaku ličnost i insistirao na tome da sâm zastupa svoju odbranu. Način na koji je sud postupao u takvim slučajevima i kako je optužba pripremila predmet koji obuhvata tri ratna sukoba kroz gotovo čitavu deceniju pruža korisne lekcije za pripremu optužnica i vođenje sličnih postupaka ubuduće.

U ovom izveštaju se analiziraju i dokazni i procesni aspekti suđenja Miloševiću. U prvom delu izveštaja analizirani su neki važni dokazni materijali koji su izvedeni tokom postupka, s tim da nije izvučen nijedan zaključak u vezi sa Miloševićevom krivnjom ili nevinošću. Human Rights Watch nije izvršio iscrpan pregled dokaznog materijala niti smo bili u stanju pregledati zapečaćeni materijal. Međutim, nastojali smo da naglasimo neke dokaze izvedene u toku postupka koji se odnose na način na koji su Savezna Republika Jugoslavija i Srbija pružali materijalnu, finansijsku i administrativnu podršku Srbima u Bosni i u Hrvatskoj.

U drugom delu predstavljena su neka procesna pitanja, uključujući i dužinu i vođenje sudskog postupka. Cilj nam je bio da izvučemo lekcije koje bi mogle biti korisne u drugim predmetima.

U pripremi ovog izveštaja, Human Rights Watch je razgovarao sa nekoliko desetina osoba koje su bile uključene u proces suđenja, među njima sa tužiocima, advokatima, osobljem iz Kancelarije registrara, kao i pripadnicima tribunalovog programa za komunkaciju sa javnošću (u daljem tekstu: Outreach programa tribunala). Osim toga, razgovarali smo i sa nekoliko novinara koji su godinama direktno pratili suđenje. Na osnovu tih intervjua počeli smo sa analizom transkripata i odluka koje smo našli na internet stranici tribunala. Analiza transkripata nam je omogućila da napravimo dugu listu dokaza i izjava svedoka koje smo kasnije analizirali. Na naš zahtev tužilaštvo tribunala nam je dostavilo dokaze koje smo tražili, i svi su dostupni javnosti. Naši zaključci, i oni koji se odnose na dokaze i na sudski postupak, izvučeni su na osnovu intervjua i pregleda dokaznog materijala.

Home | About Us | News Releases | Publications | Info by Country | Global Issues | Campaigns | Community | Store | Film Festival | Search | Site Map | Contact Us | Press Contacts | Privacy Policy