(Hag) – Suđenje bivšem kosovskom lideru Hašimu Tačiju i još trojici optuženih za ratne zločine i zločine protiv čovečnosti ukazuje na kontinuiranu potrebu za pravdom 24 godine nakon rata na Kosovu, saopštio je danas Human Rights Watch. Suđenje, koje se vodi pred Specijalizovanim većima Kosova u Hagu, počinje 3. aprila 2023. godine.
Tači, bivši predsednik i premijer Kosova, optužen je zajedno sa još trojicom visokorangiranih pripadnika Oslobodilačke vojske Kosova (OVK) i visokih političkih zvaničnika Kosova, za zločine tokom i neposredno nakon sukoba na Kosovu 1998-99, uključujući i one počinjene u severnoj Albaniji. OVK se borila protiv srpskih i jugoslovenskih snaga sve dok te snage nisu proterane sa Kosova usled 78-dnevne vazdušne kampanje NATO-a. Tači je podneo ostavku na mesto predsednika nakon podizanja optužnice u novembru 2020. godine i odmah je prebačen u Hag.
„Ovo suđenje vodi se protiv četiri osobe optužene da su počinile užasne zločine tokom i nakon rata, kada su borbe prestale, i to protiv ljudi iz različitih etničkih grupa“, izjavio je Hju Vilijamson, direktor Human Rights Watch za Evropu i centralnu Aziju. „Ono nudi priliku žrtvama da nakon toliko godina saznaju šta se dogodilo i stavlja u prvi plan dominantnu nekažnjivost koja i dalje prati kosovski sukob, kao i šire, ratove u bivšoj Jugoslaviji”.
Sukob na Kosovu obeležen je nizom ratnih zločina, od čega su ogromnu većinu počinile srpske i jugoslovenske snage, uključujući ubistva, silovanja, mučenja, prisilno raseljavanje i organizovano prebacivanje više od 1.000 tela u Srbiju, gde su bačena u masovne grobnice. Srpska vlada je dosledno odbijala da otkrije lokacije svih grobnica. Samo mali broj srpskih vojnih i političkih lidera suočio se sa suđenjem za ratne zločine počinjene u sukobu na Kosovu, uključujući bivšeg predsednika Srbije i Jugoslavije Slobodana Miloševića.
Institucija Specijalizovanih veća Kosova svoje korene ima u izveštaju Saveta Evrope iz 2010. švajcarskog senatora Dika Martija koji pokriva teške zločine tokom i neposredno nakon rata koje su navodno počinili pojedini pripadnici OVK, uključujući Tačija. Evropska unija je formirala Specijalnu istražnu grupu da ispita ove navode. Ona je 2014. godine zaključila da postoje osnove za podizanje optužnica i EU je otpočela korake ka formiranju specijalizovanih veća. Vlada Sjedinjenih Država je podržala te napore, a glavni tužioci su do danas bili američki državljani.
Ovaj jedinstveni sud je deo kosovskog pravosudnog sistema, nakon što je Skupština Kosova usvojila novi zakon i promenila svoj ustav, ali ima sedište u Holandiji zbog zabeleženih pretnji i nasilja nad svedocima u drugim slučajevima protiv pripadnika OVK, uključujući najmanje jedan smrtni slučaj. Sud zapošljava međunarodno osoblje, kao i sudije, tužioce i sekretara, usled zabrinutosti zbog curenja informacija i zastrašivanja svedoka.
Optuženi se terete po četiri tačke za ratne zločine i šest tačaka za zločine protiv čovečnosti, uključujući ubistvo, prisilne nestanke, progon i mučenje. Tužilac navodi da su Tači, Kadri Veseli, bivši šef obaveštajne službe OVK, Redžep Selimi, šef operativne direkcije OVK, i Jakup Krasnići, član političke uprave OVK, bili deo udruženog zločinačkog poduhvata u cilju kontrole nad Kosovom tako što su sprovodili “protivzakonito zastrašivanje, zlostavljanje, vršenje nasilja i uklanjanje onih koji su smatrani protivnicima.” Žrtve ovih navodnih zločina su Srbi, Romi i etnički Albanci koji su smatrani saradnicima srpskih snaga ili političkim protivnicima OVK.
Četvorica optuženih su uhapšena i prebačena u Hag 4. i 5. novembra 2020. godine. Pred Kosovskim specijalizovanim većima, optuženi imaju pravo na niz garancija pravičnog suđenja, uključujući pretpostavku nevinosti, pravo na branioca, pravo na izvođenje dokaza, pravo na suočenje svedoka i pravo na žalbu.
Zaštita svedoka je pogotovo važna za ovo suđenje s obzirom na izazove u vezi sa zastrašivanjem svedoka u drugim slučajevima protiv bivših pripadnika OVK, saopštio je Human Rights Watch. Takođe, sud bi trebalo da sprovodi kontinuiranu komunikaciju kako bi kosovska i srpska javnost redovno bila obaveštavana o slučaju i o principu individualne krivične odgovornosti.
Pored Tačija i još trojice optuženih, sud vodi predmete protiv dvojice bivših pripadnika OVK, Saljiha Mustafe i Pjetera Šale, i dvojice članova Udruženja ratnih veterana OVK, kojima je suđeno i koji su proglašeni krivim za objavljivanje imena svedoka u drugim slučajevima. Mustafa je u decembru 2022. godine proglašen krivim za ratne zločine nad zatvorenicima, koji su bili kosovski Albanci, i osuđen na 26 godina zatvora; njegov slučaj je u žalbenom postupku. Suđenje Šali počelo je u februaru.
Više od 1.600 ljudi se i dalje vodi kao nestalo tokom sukoba na Kosovu, prema podacima Ujedinjenih nacija i Međunarodnog komiteta Crvenog krsta. Više od 400 tih slučajeva odnosi se na nestanke nakon što je rat završen u junu 1999. godine i pošto su snage NATO-a ušle na Kosovo, od čega je oko 100 etničkih Albanaca, a ostali su uglavnom Romi i Srbi. UN i Organizacija za evropsku bezbednost i saradnju su takođe uspostavile velike misije na Kosovu u to vreme, pri čemu su UN nekoliko godina upravljale Kosovom.
Kosovo i Srbija složili su se 18. marta 2023. da sprovedu sporazum o normalizaciji odnosa koji podržava EU, a koji uključuje obećanje da će zajedno raditi na rešavanju sudbine nestalih osoba.
Međunarodni krivični sud za bivšu Jugoslaviju (MKSJ) nije obradio veliki broj zločina koji su sad predmet optužnica pred Kosovskim specijalizovanim većima, budući da su se oni dogodili nakon što su sukobi okončani 12. juna 1999. Međunarodni krivični sud nije još postojao kada su se navodni zločini dogodili.
MKSJ je vodio proces protiv Slobodana Miloševića i šestorice njegovih visokih zvaničnika za teške zločine počinjene na Kosovu, osudivši petoricu i oslobodivši jednog. Milošević je umro tokom suđenja pre izricanja presude.
MKSJ je sudio i šestorici etničkih Albanaca za ratne zločine na Kosovu, pri čemu su dvojica osuđena i četvorica oslobođena.
Vlada Srbije dočekala je kao heroje trojicu Srba koje je MKSJ osudio za ratne zločine na Kosovu, a koji su pušteni nakon što su odslužili dve trećine kazne. Jedan od osuđenih, bivši načelnik srpske policije Vlastimir Đorđević, izdržava kaznu od 18 godina zatvora u Nemačkoj nakon što je, između ostalih krivičnih dela, osuđen za rukovođenje „tajnim prebacivanjem, transportom i ponovnim sahranjivanjem tela“. Njegovi zahtevi za prevremeno puštanje na slobodu su odbijeni.
U Srbiji je sud za ratne zločine vodio postupke protiv 60 lica za zločine na Kosovu, osudivši njih 23. Međutim, srpska vlada nije pokazala političku volju da krivično goni bilo koga iznad niže rangiranih oficira, a neki od tih slučajeva se odugovlače godinama.
„Suđenje Tačiju može pomoći Kosovu da zauzme jasniji put ka pravdi i vladavini prava nakon istorije ugnjetavanja“, rekao je Vilijamson. „I to direktno stavlja srpsku vladu pod pritisak da pozove pripadnike svojih snaga na odgovornost, nakon godina pružanja zaštite onima koji su odgovorni za teške zločine”.
